Ispovest jedne devojcice

 Zelim da odem. Negde daleko, jako daleko.. Tamo gde je voda plava, vazduh topao I spokojna glava. Zelim da pobegnem.. Negde daleko, jako daleko.. Negde gde me cekaju ljudi bolji, A duse cistije.. Negde gde nije sve po tudjoj volji. Zelim da potrcim daleko.. Daleko od svih.. Negde gde te razumeju I kada si tih.. Tamo gde prihvataju tvoj stih. Negde daleko, jako daleko.. Tamo gde je voda.. Tamo je moje duse sloboda, mozda me tamo ceka neko..

 Kanu suza teza od kamena,  a nadamnom oganj, plamen. Prozdire i nemo guta,  dok dusa samotna ceznjom luta.  Ruke se sklope same, kao da grle privid. Svako dozivanje tebe nalece na otpor, na zid. Iako je I pored vatre zima, Toliko ljubavi za tebe  jos u meni ima..

 Preživecu i ovo,  ne želim tugu da slutim. I dok veceras borba traje, na misao o tebi oči sjaje. Moraš da znas..  Moja snaga potiskuje ono sto srce zna šta je.. Ono sto prepoznaje.. Možda se pokajem i  do smrti na sebe ljutim.. sto te takvom jacinom volim i o tebi najlepše cutim.