Ispovest jedne devojcice

Липе до корена заљубљене
У луди, ветровит дан.
Кочопере се гране 
Као да ће двапут да цветају.
Ветар напушта лишће
Гиздав, распојасан.
Данас бих хтела међ' липе да ходим.
Дунав одавно мутан
Не препознаје ми моћи
Чудно мирише река,
Као да непогоду очекује.
Ако ме дан изневери,
Мушки ћу доскочити ноћи.
Ноћас бих по реци да бродим.
Реко, истакни белу заставу,
Откажи верност штиту и граду,
Па ако ти се немир са мојом
Снагом сроди, биће то
Најлепша заблуда у Новом Саду.
Вечерас бих у шетњу да Вас водим.