Gde sam?

 Veceras me misli lome

kao nikada pre izgubljena sam.

Tamo ne smem, ovde ne mogu..

Gde sam ja u svemu tome? 

Prvi put me svojih misli sram.

Ujelo me je sve sto sam hranila 

sopstvenim rukama..

Nema ko mi nije podmetnuo nogu..

Kada će doći kraj mojim mukama? 

Ovako više ne želim i ne mogu.

Reci će; Pesme su joj mračne..

Tužne i crne…. kao noć.

Reci ću; Koliko suza još na mom licu? 

Te reci biće bolno tacne.

Svaka pesma kao poziv u pomoć.

Ne, ja ovako ne mogu i neću. 

Kao nikada pre izgubljena sam.

A ipak Nacrtam osmeh na licu.

Setim se reci pesnika;

“Odlazim tamo gde sam malopre 

Ugledao pticu “. 

Prvi put me bude svojih misli sram.