Iskrena

  I ovu noć sama provodim u tami.

                    Potraga za snovima se nastavlja.

                    Budni zoru čekamo meda i ja sami.

                    On spava pored nje,a ti medo

                    si sve što on predstavlja.

                    Bol,smeh ,suze ,sreću..

                    Od svih ljubavi najveću!

                    Da li je to ljubav ili strast?

                    Kakva je to čarolija što ne da

                   da zaboravim?Kada izgubim čast,

                  telo se potpuno preda....

                  Kako dalje da nastavim?

                  Kako da te se oslobodim ,da te ostavim?

                  Previše te volim da bih odustala tako lako..

                 Onda pomislim,bolje odustati ,ali kako?

                 I vi što ovo čitate hoćete li razumeti moju bol?

                Da li iko na ovom svetu ume iskreno da voli?

                Ma proklet bio muški pol!

                 Voli te ,mrzi te ,vara ,a onda za oproštaj moli

                na kraju si ti ta koja je za sve kriva!!!

                Nikada više verovati neću!

                 Zaklinjem se da dok sam živa

                borim se samo za svoju sreću!