Ocaj

 Dodjavola i novac i slava..

I svi oni teški dani 

Dani borbe, straha i tisine..

Dojavola i duh i glava

Kada smo beskrajno sami

u ovom svetu bola i praznine. 

Čovek kraj čoveka sedi, 

A opet sam.. 

Duša u nama sve više bledi,

Nestaje slika, ostaje samo ram.

Gde je ona zvezda sto u oku sja?

Ono sto nas čini živim? 

Ono ljudsko u svakome od nas,

Ono sto daje svetlost i ne čini svet sivim? 

Šta je čovek bez duše? 

Igra bez ritma, pesma bez stiha..

Molitva bez vere, Nebo bez raja.. 

Ruke koje miluju, a guše?

Ništa drugo do vrata od očaja.

Itana Beba