Ko će ga znati..

 Prolazi godina za godinom.. 

a u meni tuga sve veća..

I još dvadeset sedam da prodje 

neću osetiti šta je sreća. 

Jeftini ljudi, jeftine priče, a

život mnogo skup. 

Da bi uspeo recept je

da budeš mnogo glup. 

Da bi bio ostvaren, 

moraš biti mnogo pokvaren. 

A, srce? 

Koga briga za to..

Ko je srce gledao, 

taj se mnogo zajebao.

I zato me ne pitajte o sreći.

Ne znam, ne mogu i ne umem..

A i neću..

Ovako tužna, siva i prazna 

mogu da zagrlim samo vreću.

Valjda je to neka kazna..

Ko će ga znati..