Inspiracija

Kad' mraz stegne staru cesmu
i potekne hladna, bistra voda,
tad' pisem jos jednu pesmu.
Zagrlim perom jedinog roda.

Mastilo crno i pepeo zivota,
crveni konac i bolom izatkan sag,
Nek' jos nocas meseceva lepota
obasja svetloscu kucni prag.

Koracam tiho hodnicima duse,
U zelji da zatvorim teska vrata,
Moje pesme krinke ruše,
Svaka versa od suvoga zlata.

Pogledaj andjele, nije sramota
Ispiti gutljaj rujnoga vina..
Moj je zivot, moja anegdota,
Korica i posveta moja su sudbina.

Skrivam tugu ispod laznog kaputa,
belom hartijom otklanjam strah,
Bosonoga, promrzla i ljuta
Zatvaram pendzer i gubim dah.