Nova

Dan po dan i prodje godina.
Ostah duhom stara orhideja
Čekanje osta moja sudbina,
Život moj, moja Odiseja.
Verse klize niz mokre usne,
Maskara crna ostavlja trag,
Staroj hartiji poklonih sne,
I kovčeg stvaranja beskrajan i drag.
Ključ sreće otvara teška vrata,
Ispred mene ponor, iza mene tama.
Kao Enkidu nastajem iz blata,
Kao orhideja mirisna, uvela i sama.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Zagonetka

 Zelim da odem. Negde daleko, jako daleko.. Tamo gde je voda plava, vazduh topao I spokojna glava. Zelim da pobegnem.. Negde daleko, jako daleko.. Negde gde me cekaju ljudi bolji, A duse cistije.. Negde gde nije sve po tudjoj volji. Zelim da potrcim daleko.. Daleko od svih.. Negde gde te razumeju I kada si tih.. Tamo gde prihvataju tvoj stih. Negde daleko, jako daleko.. Tamo gde je voda.. Tamo je moje duse sloboda, mozda me tamo ceka neko..
Прикажи све

Gde sam?

 Veceras me misli lome kao nikada pre izgubljena sam. Tamo ne smem, ovde ne mogu.. Gde sam ja u svemu tome?  Prvi put me svojih misli sram. Ujelo me je sve sto sam hranila  sopstvenim rukama.. Nema ko mi nije podmetnuo nogu.. Kada će doći kraj mojim mukama?  Ovako više ne želim i ne mogu. Reci će; Pesme su joj mračne.. Tužne i crne…. kao noć. Reci ću; Koliko suza još na mom licu?  Te reci biće bolno tacne. Svaka pesma kao poziv u pomoć. Ne, ja ovako ne mogu i neću.  Kao nikada pre izgubljena sam. A ipak Nacrtam osmeh na licu. Setim se reci pesnika; “Odlazim tamo gde sam malopre  Ugledao pticu “.  Prvi put me bude svojih misli sram.
Прикажи све

Tebi

 Kanu suza teza od kamena,  a nadamnom oganj, plamen. Prozdire i nemo guta,  dok dusa samotna ceznjom luta.  Ruke se sklope same, kao da grle privid. Svako dozivanje tebe nalece na otpor, na zid. Iako je I pored vatre zima, Toliko ljubavi za tebe  jos u meni ima..
Прикажи све