Guslar mi je pripovedao

Niz ovu nasu Vojvodjansku ravnicu odjekuju istancani zvuci javorovih gusala.

U mislilma stvorih sliku coveka velikih brkova,prkosnog pogleda.

Na sebi je imao dzamadan optocen zlatnim tokama i crnogorsku kapu na glavi.

Leti Milo pro rastoka kao da ga nosi vila.Sa bedema turska straza opazila popa Mila.

Tako poce pripovedanje narodnog guslara o hrabrosti,cojstvu i junastvu popa Mila Jovovica.
Ova nasa usorena ulica za cas mi se pretvori u ravno polje okruzeno sa svih strana visokim planinama.
Videh junaka na belom konju,kako u galopu jase ,a vetar mu mrsi dugu kosu.
Oklevetan pop Milo ,neustrasiv ,hrabar sa sabljom u ruci ode pravo u turski logor da skine
ljagu sa svog imena i opere obraz.Neprihvativsi  megdan kapetan Musovic ga sa svojom strazom mucki ubi.
Odsecena Milova glava prkosno je gledala u Musovic kapetana .
Jedna mlada,vrlo hrabra zena ukrade glavu popa Mila i zamota je u u maramu .Odnese je pravo u crnogorski logor.
Plemenitost i junastvo te zene ,nedozvolivsi da ptice skrnave junacku glavu pokaza velicinu naseg naroda.
Isto tako zloba i kleveta pokazase da rec sece ostrije od sablje.Zadnje tuzbalice junacke ,epske pesme jos mi odzvanjaju
u usima ,ali se osetih ponosno sto mojim venama tece krv  junackih predaka.