Intimna ispovest Franceska Petrarke

Laura,pesmo nad pesmama,najlepsa zvezdo medju zvezdama ,voljena medju najvoljeninima..Laura,simbolu moje poezije,najlepsa si medju pticama. Toliko toga bih ti hteo reci,kada bih samo mogao da vratim vreme,da zamrznem cas tren ,ono vreme i lepi onaj kraj i mesto gde me zgodise oka tvoja dva,sputase oba.Laura,andjele medju andjelima. Veoma je tesko oprostiti se od tvoje fizicke prisutnosti ,jer ces duhom zauvek ostati moja najdraza. Moje sve! Zauvek ces ostati simbol moje poezije,bices prisutna i duboko urezana i zakljucana u tamnicu mojih grudi. Bices katranom ispisana u beleznicu mog zivota koji bese kao zivot svakog sanjara. Jedino bogatstvo koje posedujem su pesme pisane tebi,nasoj platonskoj ljubavi ,slike nasih susreta,ceznja tvog plavog oka i belina tvojih neznih ruku koje me dodirnuse samo jednom ,u prolazu te letnje noci.. dok je grad spavao ,dok je mesec svirao sonatu cuvajuci strazu nama gresnicima. Prave ljubavi nikada ne prolaze,nikada ne umiru. Sinoc sam sanjao tvoju kosu neznu,plavu ,bila je rasuta po mojim grudima. A onda sam shvatio da si samo sena. Tako naslonjena si mogla cuti svaki takt moga srca koje,mila moja,samo za tebe kuca. Mirisao sam tvoje plave uvojke ,ljubio ih i taman kad resih da pogledam tvoje okice ,iscezla si. Shvatih:" Ona ne postoji!" Nikada je vise necu videti. Zasto? Zasto? Zasto? Zasto je zivot tsko surov? Zasto smo se izgubili taman kada smo se napokon nasli ,nakkn toliko godina traganja ,ceznje i cekanja..? Sta to bogovi pokusavaju da nam kazu ,a nas dvoje lutalica zivota ne umemo da shvatimo? Zasto smo osudjeni na ove okove i lance zle sudbine? Moje pesme su nasa neznost ,nasa deca koju mi nisi izrodila ,dokazi nase ljubavi koja nas je spojila i ubila,to su nasi kumovi. Jedino sto za nama ostaje,voljena.. A te noci ,kada mi je javljeno da si umrla ,umrlo je sve u meni. Umrla je zadnja nada ,suza ,umrla je moja ljubav ,pa cak i casa gorkog vina koju sam ispio do dna te veceri. Umrli su stihovi koje pisah da ti dam kada te sretnem u crkvi. Ostalo je samo jedno pero i mastilo koje cuvam kada mi prosetas snovima kao inspiracija . Ostala je samo misao moja ,koja je zauvek tvoja i nicija vise. Ja svoje sutra pisem kao proslo vreme. Zauvek tvoj Francesko Petrarka !